Симболи општине
Симболи општине су званично усвојени на седници Скупштине општине Житорађа, дана 15.10.2010. године. Употреба је регулисана Одлуком о употреби имена, грба и заставе општине Житорађа.
Грб општине
Опис грба
Грб се користи у три нивоа. Као велики, средњи и мали (основни) грб.
У средини је основни грб општине Житорађа, који представља штит. Изнад штита се налази сребрна бедемска круна без видљивих мерлона (зуба) који представљају територијалну ознаку која хералдички говори да се ради о територији са око 20.000 становника. Као држачи штита појављује се на хералдички десној страни (левој од стране посматрача) Свети апостол Петар, а са леве Свети апостол Павле, као директна асоцијација на општинску славу. Ту су и стегови – хералдичке заставе, и то стег Републике Србије као надређене територијалне инстанце – хералдички десно, и историјски стег – хералдички лево. Стег лево је квадратан, и на њему се налази застава Општине Житорађа. Травом обрасли брежуљкасти постамент и у дну штита симетрично постављене храстове гранчице, симболишу равничарско – брдовити терен наше општине. Цела композиција великог грба стоји на ленти у чијем централном делу је исписан назив општине, лево је исписано римским словима „IV c“ што означава 4. век, од када датирају први писани подаци о Житорађи. На десном делу ленте је исписана 1877. година, година ослобођења Житорађе од турака.
Трака са именом општине није обавезни елемент грба, али лепо заокружују његову визуелну форму и завршава ову хералдичку причу о грбу општине Житорађа.
Застава општине Житорађа је квадратног облика са односом страница 1:1. На њој су, на плавој основи, представљени хералдички елементи: три кривудаве линије у црвеној, плавој и белој боји (боје заставе Р. Србије), којима је представљена река Топлица и три класа пшенице или жита, који симболизују пољопривреду наше општине као основну делатност становништва и који алудирају на име општине.
Графичко решење Општине Житорађа је урађено по замисли и опису и цртежу Љубише Стевановића, радника Општинске управе општине Житорађа, уз стручну помоћ и финалну дораду Ивана Сарајчића, дипломираног географа из Земуна и председника вексилолошке комисије Србског хералдичког друштва „Бели орао“.
Географски положај и општи подаци
Oпштина Житорађа налази се на југоистоку Србије, у Топличком округу, на удаљености 10 км од коридора 10 који повезује Србију са Македонијом, Грчком и даље са Далеким истоком. Општина се налази на удаљености 35 km југозападно од Ниша, и гравитира Нишу као економском, политичком и културном центру. У општини живи 18900 становника у 30 насељених места. Општина од 2005. године Петровдан прославља као своју Славу.
Историја
Први подаци о Житорађи као насељеном месту датирају из 4. века, одкад се помиње стари византијски град Житорађско кале. Из овог доба потиче и сачуван је верски објекат Латинска црква надомак Житорађе.
1877. Житорађа је ослобођена од Турака. Ова година се сматра годином оснивања општине. Посебно познати и атрактивни локалитети налазе се на планини Пасјачи—место звано Кале где су лоцирани остаци старог Римског града Ад Херкулем, затим у близини села Глашинца – место звано Глашинска чука, надалеко чувена Латинска црква која датира још из 4.века.
Образовање
Основна школа у Житорађи почела је са радом далеке 1873. год. а данас је то савремена образовна установа која поред матичне коле у Житорађи има и осморазредна одељења у Пејковцу, Црнатову и Дубову, а у осталим насељима четвороразредне школе. Школа броји 1652 ученика Средња школа Житорађа ради од 1978. године. Школу чине 3 oбразовна профила организована кроз одељења машинске, пољопривредне и економске школе. Брига и чување најмлађих поверена је посебној установи за децу – Дечјем вртићу Прва радост, још од 1981. године. Програмом вртића је обухваћено 90% популације деце предшколског узраста. У Житорађи постоји Народна библиотека са фондом од око 35.000 књига и са задатком задовољења културних потреба грађана.
Здравство
Дом здравља Житорађа постоји од 1956. године. Данас је то савремена здравствена установа која пружа основну здравствену заштиту и део специјалистичко – консултативне здравствене заштите. Амбуланте као облик примарне здравствене заштите распоређене су у свим већим местима.